Indijsko ministarstvo hemikalija i đubriva postavilo je cilj da obustavi sav uvoz uree do 2025. godine, okrećući se domaćoj proizvodnji koja integriše ekološki održive metode. Ovaj strateški potez je ključan za jačanje poljoprivredne produktivnosti i jačanje ekonomske autonomije.
Tokom fiskalne godine 2022-23, potrošnja uree u Indiji premašila je 36 miliona metričkih tona (MMT), pri čemu je uvoz činio oko 20% ovog ukupnog iznosa, što predstavlja značajan finansijski teret od 380 milijardi indijskih rupija (4,5 milijardi dolara). Iako su domaći objekti uglavnom zadovoljili potražnju putem tradicionalnih metoda fosilnih goriva, imperativ održivih alternativa je eskalirao u svjetlu zabrinutosti za okoliš.
Urea je neophodna za poljoprivredu u Indiji, služeći kao primarno đubrivo, a takođe igra ključnu ulogu u industriji plastike i ishrani stoke. Trenutno se u proizvodnji uglavnom koristi prirodni gas-32% godišnje potrošnje Indije – pri čemu se skoro polovina toga uvozi, izlažući tako zemlju ranjivosti globalnog tržišta.
Ugljični otisak nacije je značajan, emituje otprilike 2,8 giga tona ugljičnog dioksida (CO2) godišnje, prema McKinsey & Company. Projekcije sugeriraju da će Indija morati upravljati oko 80 Gt CO2 do 2070. kako bi postigla svoje neto nulte ciljeve. S obzirom na značajan potencijal Indije za skladištenje ugljika, snažan pristup dekarbonizaciji je ključan.
Predložena inicijativa za proizvodnju zelene uree uključuje prikupljanje emisija CO2 iz visokoemisionih industrija, kao što su željezo, čelik, cement i energija iz uglja. Proces uključuje stvaranje vodika elektrolizom vode koju pokreće obnovljiva energija i izvlačenje dušika iz atmosfere. Ova metoda obećava značajno smanjenje emisije ugljika uz podsticanje cirkularne ekonomije.
Finansijski okvir za prelazak na proizvodnju zelene uree uključuje kapitalnu investiciju od 45,000 miliona INR i godišnje operativne troškove od 27,000 miliona INR, prvenstveno za proizvodnju vodonika. Međutim, očekuje se da će ovaj pomak uštedjeti približno INR 12 lakh crore tokom životnog vijeka proizvodnih objekata eliminacijom potrebe za uvozom uree.
Očekuje se da će pomak ka proizvodnji zelene uree stvoriti nove mogućnosti zapošljavanja i potaknuti ekonomski rast, u skladu s vizijom Atmanirbhar Bharat (samopouzdana Indija). Uzimajući samo 0,36% ukupnih emisija iz tačke, što je ekvivalentno 5,7 MMT CO2, Indija bi mogla u potpunosti zadovoljiti svoju potražnju za ureom na domaćem terenu, eliminirajući potrebu za uvozom.
