U nedavnom porastu interesovanja za poljoprivredne kapacitete Brazila, strani investitori su sve više posvećeni unapređenju poljoprivrednog sektora u zemlji, posebno u proizvodnji đubriva i snabdevanju prirodnim gasom. Ovaj entuzijazam bio je evidentan na forumu River + Agriculture u Rio de Janeiru, značajnom događaju koji ima za cilj podsticanje održivog agro-ekološkog razvoja, koji se održao od 29. jula do 2. avgusta 2024. godine.
Forum, čiji je domaćin bila vlada Rio de Žaneira, a u organizaciji ApexBrasil (Brazilska agencija za promociju trgovine i investicija), privukao je učesnike iz 11 multinacionalnih kompanija specijalizovanih za đubriva, zelenu energiju i prirodni gas. Ove kompanije su izrazile planove za proširenje svojih investicija u Brazilu, rješavajući značajnu ovisnost zemlje o uvoznim gnojivima i unapređujući svoje inicijative za zelenu energiju.
Carlos Padilla, investicijski koordinator u ApexBrasilu, naglasio je strateški fokus na smanjenju oslanjanja Brazila na uvozna gnojiva promoviranjem energetski učinkovitih tehnologija i minimiziranjem ugljičnog otiska u svojim agrobiznis sektorima. Tokom događaja istaknuta su značajna ulaganja etabliranih kompanija kao što je EuroChem i novih igrača poput Agro Atlasa. EuroChem je već uložio preko 2,5 miliona dolara u Brazil od 2016. godine, dok Agro Atlas planira izgraditi fabriku azotnog đubriva u Uberabi, Minas Gerais, u iznosu od 4,3 milijarde RUS (750,68 miliona dolara), koristeći tehnologiju zelenog vodonika.
Forum je takođe predstavio novije učesnike kao što su Helexia iz Francuske, koja je specijalizovana za solarna rešenja van mreže za ruralna područja, i Swiss House, koja će otvoriti novu kancelariju u Sao Paulu za izvoz tehnologije proizvodnje azotnog đubriva. Osim toga, Anodox iz Švedske priprema se za osnivanje svog prvog ureda u Brazilu, s ciljem da doprinese velikim naporima za dekarbonizaciju i rješenja za skladištenje energije.
Ovaj priliv stranog kapitala i tehnologije je spreman da značajno utiče na agrobiznis pejzaž Brazila, sa ciljem da zadovolji između 45% i 50% domaće potražnje za đubrivima do 2050. godine, smanjujući trenutnu zavisnost od uvoza, koja iznosi preko 87%.
